Подигнимо свијест студената
Извјештај који сам написао и интервјуи које сам водио за лист Iustitia
Чланак је доступан на сљедећем линку: Подигнимо свијест студената
На Првој редовној сједници Скупштине Студентског савеза Правног факултета (ССПФ), која је одржана 19. 10. 2015. године са почетком у 16.00 часова, у просторијама ССПФ-а расправљано је о неколико питања. Тако су усвојена три извјештаја о раду, онај предсједника ССПФ-а, затим студента продекана, а на крају и главног и одговорног уредника листа Iustitia. Прва два извјештаја су поднесена усмено, од стране предсједника ССПФ-а Драгана Тодоровића и студента продекана Немање Томића, који су лично присуствовали сједници. Оба извјештаја су усвојена једногласно. Трећи извјештај, онај главног и одговорног уредника листа Iustitia Дејана Лучке, поднесен је у писаној форми и односи се на претходни полугодишњи период рада листа. Предсједник ССПФ-а је најважније тачке овог извјештаја представио члановима Скупштине ССПФ-а, који су се након тога изјаснили о истом. Извјештај је, као и претходна два, усвојен једногласно.
Најважнија одлука са овог засједања ССПФ-а је избор новог руководства ССПФ-а, тачније, избор новог предсједника и новог потпредсједника. Наиме, досадашњи предсједник ССПФ-а Драган Тодоровић је прије десетак дана завршио основне студије на нашем факултету, чиме му је престао статус студента, а самим тим и чланство у студентским организацијама. Међутим, формално-правно гледајући, моменат престанка статуса студента лицима која су завршила основни студиј је тренутак када им буде уручено Увјерење о дипломирању. Пошто тај моменат у случају предсједника Тодоровића још није наступио, одлучено је да он, док је још увијек de iure предсједник, поднесе оставку и да се онда на то упражњено мјесто изабере нови предсједник. Тако је и учињено. Скупштина ССПФ-а је оставку једногласно усвојила, а затим и изабрала Милу Аљетића, досадашњег потпредсједника, за новог предсједника ССПФ-а (са 16 гласова за и једним уздржаним). Његовим избором је остало упражњено мјесто потпредсједника ССПФ-а, на које је са 16 гласова за и једним уздржаним, као једини кандидат, изабран Марко Малчић. Након ових рокада у руководству ССПФ-а, нови предсједник је укратко изложио план активности у наредном периоду, да би закључењем расправе, Прва редовна сједница Скупштине ССПФ-а била окончана.
ИНТЕРВЈУИ ИЗ ЈУНА 2015. ГОДИНЕ
Разговор са руководством студената права нисмо водили као класичан интервју, него смо поставили одређене смјернице. Ти путокази си ишли ка њиховим одговорима и мишљењима по питањима: коментара на то да већина студената сматра да савези студената служе само за организовање журки и проводе; навођење ствари које Савез планира у будућности радити по питању студентских потреба; главни проблеми који муче студентску јавност; шта треба урадити да се садашње стање у студентским круговима поправи.
Драган Тодоровић
Бивши предсједник Студентског савеза Правног факултета
Студентски савез Правног факултета је представничко тијело више од 2500 студената. Самим тим мора да одговори на различите потребе које ти студенти имају. А то вам у пракси значи 2500 различитих афинитета, интересовања, жеља и мишљења, 2500 хиљаде различитих појединаца који, свако из своје перспективе, посматрају шта ССПФ ради и о томе имају различит став. Њихова интересовања и жеље су често и међусобно супротстављени, и прави задатак ССПФ-а је да правилно балансира између свих тих различитости, и да пронађе начин како да одговори на све то. Потпуно је разумљиво да је немогуће постићи стање у коме је сваки појединац задовољан али да би дошли до нивоа када ће барем већина то бити, потребна нам је помоћ. Сваки поједини студент Правног факултета мора да се осјети позваним на акцију, на дјелање, и да на тај начин потакне и реакцију Савеза. ССПФ одређене активности предузима по сопственој иницијативи, али да би још потпуније могаo обављати своју функцију потребна је спољна жеља, односно активно укључивање што већег броја студената у рад ССПФ-а. Подјетићу вас да је по Статуту ССПФ сваки редовни студент Правног факултета истовремено и члан Савеза, а да ограничења постоје само код бирања у органе управљања Савеза. Према томе, да би ССПФ на прави начин вршио своју функцију потребно је да се сваки студент активно укључи у његов рад. У наредном периоду ССПФ има у плану читав низ активности. Тако, у координацији са људима из листа Iustitia тренутно правимо базу свих бројева овог листа, која ће бити доступна преко сајта факултета, уз планирање стављања на зид канцеларије ССПФ својеврсне архивске збирке свих бројева часописа које посједујемо. Такође, радимо на изради странице Савеза који би функционисао под сајтом факултета. Увелико већ радимо на оснивању посебног форума-групе на интернету, на коју ће се наши студенти укључивати, а преко ње добијати податке о догађањима на факултету и Универзитету од стране асистената, професора и осталих студената. У плану имамо и прављење фонда који ће бити намијењен за финансирање трошкова социјално најугроженијим студентима. У фази израде је и скоро уређење Студентског интернет центра у холу факултета, како би коначно био доведен у репрезентативно стање. Имамо и идеју организовања акције добровољног давања крви од стране студената и особља нашег факултета. По питањима организовања садржаја едукативног карактера намјеравамо организовати семинар-дебату на тему болоњског процеса, као и семинар-дебату о односу државних и приватних факултета, желећи да на тај начин да дамо допринос свеопштој расправи која се о тој теми повела у друштву.
Када је у питању само спровођење пројеката, проблем код имплементације истих јесте незаинтересованост студената за било које садржаје који искачу из шаблона. Нажалост, на журку ССПФ дође неколико стотина, док на промоцију књиге или семинар, без обзира на тему, дође у најбољем случају свега неколико десетина студената. А послије трпите критике што су журке једне од најпрепознатљивијих активности Савеза. У прилог томе, а контра критике да се само журке организују, ћу рећи да је ССПФ организовао књижевно вече посвећено Гаврилу Принципу, у години када се слави један вијек од почетка Првог свјетског рата, којој је присуствовало двадесетак студената. Даље, Савез даје подршку и за рад Дебатног клуба, на чије радионице долази четири до пет студената. Такође, Центар за реторику Institucio oratoria ужива безрезервну подршку ССПФ, која се огледа, не само кроз традиционалну награду Студентског савеза, већ и кроз организационо-логистичку подршку. Међутим, и Центар као перјаница говорништва у Бањалуци има проблема са анимирањем студената да се посвете једној таквој племенитој вјештини, као што је бесједништво. Уколико се испостави да већина студената радије долази на семинаре него на журке, ССПФ ће са највећим задовољством на сваку организовану журку направити по три културно-образовна догађаја. Међутим, нисам баш сигуран да ће бити тако. Због чега је ситуација таква, морамо запитати прво себе. Све ово говорим јер је заинтересованост студената изузетно ниска. Јако је мали број младих људи из сваке генерације који разумије шта студенти у суштини представљају у свакој држави, а представљају савјест једног друштва, која мора да реагује на све промјене које се дешавају око њих – поготово на оне негативне. Имали смо примјере доношења неколико проблематичних закона у посљедње вријеме, гдје је изостала рекација студентских организација, али и самих студената. ССПФ ће убудуће на сваку такву појаву реаговати изношењем става и брањењем интереса студената Правног факултета. Тај став не смије и не треба да буде лични став неколико студената који руководе студентском организацијом, већ мора да буде израз и званична артикулација студентске воље и мишљења. Као примјер ћу вам навести допис који су нам послали студенти прије двије године, а у коме су аргументовано тражили измјену правила студирања. Ми смо се борили за ту измјену на све могуће начине и ево, успјели смо, да се након двије године на Универзитету прича о тој промјени. Од добијања тог дописа до данас, нисмо добили нити један допис сличан томе. Студенти који су послали тај допис су урадили једину исправну ствар и тиме доказали да су мислећи људи који разумију свијет око себе. Међутим, студентима пажњу привлаче плакати у јарким бојама гдје се рекламира журка на којој је алкохол 1,5 КМ, а као по правилу, из вида се изгубе позиви на којима се рекламира промоција књиге, семинар или конференција. Огромна већина студената зна шта су урадиле Јелена Карлеуша или Маца Дискреција данас, али мали број зна ко је био Слободан Јовановић, Радован Хрњаз, Радомир Лукић. У најгорим случајевима Волтер и Русо за неке представљају ликове из цртаног филма. Како онда тим и таквим студентима понудити било шта осим журке. Нажалост, наш образовни систем још од основне школе не мотивише појединца на рад и преиспитивање свега око себе. Он не развија критичко мишљење него искључиво способност понављања онога што је у уџбеницима написано. Када на то додате некомпетентне ауторе уџбеника за основну и средњу школу, добијете младог човјека који дође на факултет неспособан да анализира и аргументовано оцјењује било шта друго осим поменутог великог плаката за журку. Док сам ја предсједник Савеза акценат ће бити стављен на критичко неформално образовање студената и подизање свијести о стварима око себе. Најлакше је бити бунџија и говорити да ништа не ваља, али понудити било шта конкретно је потпуно друга ствар. Оно што ми даје оптимизам за ову врсту дјеловања је чињеница да у свакој генерацији постоји одређени број оних који се не уклапају у шаблон и који мисле својом главом. Управо од њиховог залагања ће и зависити подршка оваквим активностима Савеза. ССПФ ће се потрудити да што више таквих студената анимира и да међу њима тражи саговорнике за актуелна питања која се тичу студената на нашем Универзитету. Сигуран сам да ће и овакво моје излагање наићи на негодовање и осуду, али ја позивам све оне који мисле да нисам у праву да дођу у ССПФ и да кроз заједнички дијалог дођемо до најбољег рјешења за проблеме на које су наишли. Са свима ћу разговарати, сваки приједлог са аргументима бољим од мојих ћу уважити, сваку идеју коју је могуће реализовати, потрудићу се да реализујем. На крају крајева, мене су студенти изабрали, и они имају право и да ми упуте критику и кажу када нешто не радим како треба.
Миле Аљетић
Предсједник Студентског савеза Правног факултета
Када говоримо о залагању и прегалаштву студената истина је да се студентски активизам свео на организацију журки, дјељење флајера као и изражавање незадовољства на друштеним мрежама. Такав студентски пасивизам и апатичност одговара само Министарству задуженом за контролу и заглупљивање народа. Они студенти који мисле само о забави и добром проводу, ријетко су они који желе да поправљају разне ствари које шкрипе у самом студентском организовању. Весеља се нижу, права се свакоднeвно одузимају, а омладина ћути. Не прича ништа зато што је заинтересована само за сопствене циљеве и лични интерес, док се онај општи, који се тиче свих нас, оставља по страни. Нажалост, таква ситуација је свеопште раширена у цијелом друштву. Када причамо конкретно о нашем Савезу истина је да ССПФ представља један од примјера доброг студентског и омладинског организовања, у коме се налазе људи који не истичу на велике плакате своје заслуге, већ из првих редова воде борбу за права студената. Као новоизабрани члан и потпредједник Савеза, фокус своје активности свешћу на образовно-хуманитарни карактер. Искористићу ову прилику да у име новог руководства наведем организацију многих образовних трибина посвећену додатном усавршавању студената нашег Универзитета, које ћемо у будућем периоду реализовати. Теме ће бити разнолике и блиске младим људима. Морамо тај студентско-грађански активизам подићи на неки виши ниво, а то можемо урадити једино континуираним учењем односно едукацијом и подизањем свијести самих студената. Не смијемо чекати да нам неко сам нешто поклони, већ се морамо сами изборити за то, стварајући повољну позицију са које ћемо моћи дејствовати у складу са нашим циљевима. До сада смо били лидери међу студентским организацијама, а ту позицију намјеравамо и задржати. Овај нови сазив ССПФ наставиће пут претходника и тако ће представљати гарант борбе за студентска права као и добар мост сарадње између управе факултета и студената. Разумијевање и подршка првих људи факултета, академика проф. др Витомира Поповића и његових сарадника увелико нам олакшава наше активности. Част коју су нам указале наше колеге са факултета бирајући нас у ССПФ је уједино и обавеза за нас, коју ми никако не смијемо изневјерити. Свим силама ћу се, у току свог мандата трудити да оправдам то повјерење које су ми указали, радећи само и искључиво у интересу, првенствено студената Правног факултета, а онда и свих осталих студената на цијелом Универзитету.
