Студентима се опет мажу очи
Велика се фама дигла око испуњавања нових студентских захтјева и поклона датог од бањалучког Универзитета у виду „социјалног рока“ студентима којима је он потребан. Међутим, од шуме се очигледно не види дрвеће и апсолутно се губи из вида да је Сенат Универзитета у Бањалуци донио још једну у низу незаконитих и неправилних одлука, којом, по ко зна који пут, нарушава интегритет државног Универзитета и ради у корист оних који хоће да од ове институције направе нешто налик сумњивим установама живописних имена.
Сенат је, наиме, дана 12.10.2015. године донио Одлуку којом се
одобрава … продужење октобарског испитног рока за академску 2014/2015. годину за оне студенте којима недостаје један положен испит како би остварили услов за упис у наредну годину студија, као и за оне студенте којима је из претходне године остао један неположен испит.
Одлука Сената Универзитета у Бањој Луци број: 01-1/04-3.2973-130/15
Све ово не би било чудно да поменута Одлука није донесена 12.10.2015. године а да се испитни рок, по законском тексту, не мора завршити до 15. октобра:
Априлски и октобарски испитни рокови садрже један испитни термин, с тим да се октобарски испитни рок мора завршити најкасније до 15. октобра.
Закон о измјенама и допунама Закона о високом образовању, члан 2, став 3, Службени гласник Републике Српске број: 108/13
Дакле, по устаљеној пракси, наведена Одлука би требала бити достављена факултетима најкасније 13.10.2015. године, а факултети би испите требали одржати у наредна два дана (до 15.10.2015). Поред питања како ће студенти пријавити испите (?), поготово на факултетима гдје рок за пријаву износи више од два дана, поставља се и друго питање – шта ће бити са оним факултетима који су одржали октобарски испитни рок (?), јер је у Одлуци експлицитно наведено да се рок само „продужава“, што значи да на оним факултетима на којима су испити одржани, нема ни потребе да се исти продужава, јер је он већ одржан. Многи факултети су, поводећи се за Одлуком, дали нови испитни термин својим студентима, негирајући притом чињеницу да се у Закону наводи да октобарски испитни рок може имати само један термин, а да сама Одлука говори о „продужењу“ рока, а не о расписивању нових термина.
Не говорећи ништа о другом питању, врли Сенат се досјетио да октобарски испитни рок једноставно још више продужи (до 21.10.2015. године), и то Одлуком број 2 којом се врши
измјена Академског календара за школску 2014/2015. годину, број: 02/04-3.2245-66/14 од 16.07.2014. године и то да се продужава одржавање октобарског испитног рока до 21.10.2015. године.
Одлука о усвајању измјена Академског календара за школску 2014/2015 годину, број: 02/04-3.2245-66/14 од 16.07.2014. године, број: 02/04-3.2973-132/15
Сенат је тако себи узео за право да мијења когентну одредбу законског текста и ставио се у улогу законодавца. Неки ће ово покушати оповргнути ријечима да се овдје требају примијенити правна правила: lex specialis derogat legi generalis и lex posterior derogat legi priori. Међутим, губи се из вида да ово важи само за:
- Акте једнаке правне снаге. Дакле, ово се може уважити само онда када закон мијења закон, правилник правилник а одлука одлуку.
- Друге случајеве. У другим случајевима ова правила се могу уважити само онда када оно што се мијења није експлицитно прописано у акту више правне снаге. Дакле, уколико је у закону експлицитно прописана одређена ствар, у одлуци се она може детаљније разложити, али јој се не смије мијењати смисао, а другачије се може прописати само у оним стварима које нису експлицитно наведене у закону.
Ово никако, у демократској и правној држави, не може да вриједи за правни акт мање правне снаге, који мијења експлицитну одредбу акта више правне снаге. У случају Одлуке Сената (2), временски период у коме се мора одржати октобарски испитни рок је нешто већ прописано законом и то на одређен и разумљив начин и он се може промијенити само новим измјенама и допунама истог закона или доношењем посебног закона којим би се регулисали испитни рокови, а никако одлуком Сената. Када би се у правном животу примјењивао принцип који његује Сенат Универзитета, тада би свака законска одредба могла бити промијењена сваком одлуком нижег тијела, а из тога би се родио правни хаос и општа анархија.
Примјера ради, у крајности, то би била иста ситуација као када би начелник одјељења у некој од општина Републике Српске донио одлуку да се укида ентитет Република Српска → а онда да ту одлуку сви одмах почну примјењивати, притом газећи законе, Устав Републике Српске и Устав Босне и Херцеговине. У нормалним околностима, за измјену било које уставне одредбе може бити надлежна само Народна скупштина (Устав РС) или Парламентарна скупштина (Устав БиХ) и нико више, а никако начелник неког одјељења.
У ову замку су се, нажалост, упецали многи факултети бањалучког Универзитета, дајући нови термин у октобарском року студентима на својим факултетима, и то послије датума предвиђеног Законом, не упозоравајући их да би им испити могли бити поништени због незаконитог дјеловања УНИБЛ. Наравно, као и многе друге ствари, и ова, иако је привидно у корист, de facto је на штету студената Универзитета, а служи за чисто мазање очију студентској популацији и пребацивање лоптице на плећа другима. У пракси се, наравно, октобарски рок понекада одужи и послије 15.10, па траје и до тог фамозног 21.10 (када је због великог броја студената немогуће испит одржати за један дан). Међутим, испити који се правно полажу 15.10, а фактички који дан касније, се уписују на датум који је званичан (15.10), а не на датум који долази послије оног прокламованог у Закону, иако је, опет понављам, фактички испит одржан који дан касније.
Све ово је већ добро испробана матрица Универзитета у Бањалуци, који зарад мира у кући, даје одређене „погодности“ студентима, а притом их, у сарадњи са „блиским“ институцијама, на другој страни страшно оштећује. Зато Универзитет у БЛ све више хрли у сарадњу са приватним универзитетима из своје околине; Зато се у просторијама Универзитета може наћи пропагандни материјал тржишних високошколских конкурената; Зато се студентима одузимају бодови за удаљеност при конкурисању за Студентски дом Никола Тесла; Зато се повећавају цијене станарине и исхране у истом; Зато се на Универзитет запошљава кадар са сумњивим дипломама и кадар са приватних школских установа, узимајући мјеста најбољим студентима УНИБЛ; Зато рођачке везе на Универзитету функционишу као у најкорумпиранијим државама Африке; Зато се лагано повећавају и дажбине на Универзитету, уз поскупљење уџбеника; Зато се свакодневно уништава студентски стандард не дајући прилике да се Болоњска декларација стварно уведе у систем образовања; Зато се још увијек користе уџбеници који су били застарјели и прије двадесет година; Зато на одређеним факултетима уџбеници улазе у домен фантастике, док се за учење користе разноразни слајдови, презентације, ексцерпти из десетак различитих књига; Зато академски популус плагира надугачко и нашироко, почевши од студената, преко асистената па до професора; Зато на великој већини факултета пракса за студенте још није заживјела (а кад` ће, не зна се); Зато имамо „научне скупове“ на Универзитету на којима се понове већ хиљаду пута изречене флоскуле не дајући нити једног, бар малог, доприноса науци; Зато се још увијек уче безбројна набрајања која немају никакву примјену у стварном животу; Зато Универзитет скоро да и нема људи који пишу чланке за часописе са sci листе; Зато новца има за организовање журки а нема за међународна такмичења студената; Зато Универзитета у Бањалуци нема нити на једној озбиљној табели високошколских установа у свијету; Зато… пардон… зашто студенти на те појаве шуте, а смета им када немају „социјални рок“ који је, приде, нелегалан, поред пет редовних рокова са осам термина за полагање испита?
Чини ми се, на крају, да је Ниче предивно рекао сјајну мисао:
Ми смо најнепоштенији према свом богу: он не сме згрешити!
Фридрих Ниче, С оне стране добра и зла, Генеалогија морала, [Дерета, Београд 2011], стр. 59.
Насловна фотографија: Универзитет у Бањалуци – оаза незаконитих одлука [Фото и обрада: Дејан Лучка]
