Dejan Lučka | O društvenim i pravnim temama
Građani, njihove organizacije odnosno njihova udruženja u Republici Srpskoj mogu pisati zakone i slati ih u Narodnu skupštinu na razmatranje. Međutim, potrebno je da se prođu određeni koraci i ispoštuju određene procedure. U ovom tekstu ću objasniti na koji konkretno način se to može uraditi. Zakonodonosilački proces u širem smislu započinje izradom zakona i njegovim dostavljanjem nadležnom parlamentu.
Ustavni sud Republike Srpske je ustanovljen Ustavom Srpske Republike Bosne i Hercegovine (danas Ustav Republika Srpske) 1992. godine. Počeo je sa radom 1994. godine, a okvir njegovog rada je definisan navedenim Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, dok su određeni detalji razrađeni Poslovnikom o radu i Odlukom o organizaciji Ustavnog suda Republike Srpske.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 28. septembra Nacrt zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija. Ovaj Nacrt se u javnosti spominje kao „Zakon o stranim agentima”, „NVO zakon”, „Zakon o agentima stranog uticaja”, „Zakon o stranim plaćenicima” i sl. Pa šta konkretno donosi ovaj Nacrt zakona?
Смисао и сврха модерног устава (конституције) је поред уређења саме државе/федералне јединице и њене организације, и то да грађанина/грађанку штити од насртаја саме државе/федералне јединице. Да дадне појединцу гаранцију да му држава/федерална јединица неће кршити његова права и слободе и да изложи која права и слободе грађани имају. Да буде брана свемоћи органа власти и свјетионик у немоћи оних који власт немају.
Nakon posljednjih izjava člana predsjedništva BiH Milorada Dodika o osveti prema Banjoj Luci i njenim građanima, uskraćivanju sredstava, mijenjanju zakona, otpuštanjima, prijetnjama upućenim ka onima koji nisu glasali za njegovu partiju, itd. postavlja se veliko pitanje, ne samo moralnosti, nego i ustavnosti i zakonitosti ovakvih najava, kao i cjelokupnog rada i aktivnosti u prethodnom periodu.
