Dejan Lučka | O društvenim i pravnim temama
Јавно окупљање је регулисано примарно Законом о јавном окупљању Републике Српске из 2008. године. Овим законом уредила су се јавна окупљања грађана ради јавног изражавања политичких, социјалних и других увјерења и интереса, начин организовања мирних окупљања и јавних протеста и других јавних скупова.
Ustavni sud Republike Srpske je ustanovljen Ustavom Srpske Republike Bosne i Hercegovine (danas Ustav Republika Srpske) 1992. godine. Počeo je sa radom 1994. godine, a okvir njegovog rada je definisan navedenim Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, dok su određeni detalji razrađeni Poslovnikom o radu i Odlukom o organizaciji Ustavnog suda Republike Srpske.
Смисао и сврха модерног устава (конституције) је поред уређења саме државе/федералне јединице и њене организације, и то да грађанина/грађанку штити од насртаја саме државе/федералне јединице. Да дадне појединцу гаранцију да му држава/федерална јединица неће кршити његова права и слободе и да изложи која права и слободе грађани имају. Да буде брана свемоћи органа власти и свјетионик у немоћи оних који власт немају.
U ovom tekstu pokušaću na što jednostavniji način da približim postupak donošenja zakona. Donošenje zakona nije jednostavan proces i ponekada sve njegove faze znaju da djeluju dosta komplikovano. Naročito je ovo slučaj u Bosni i Hercegovini (BiH) u kojoj zbog federalne strukture postoji i različita parlamentarna praksa.
The AFI Law establishes a special Register of non-profit organizations registered in Republika Srpska which are fully or partially financed by other states, their bodies or their authorized representatives, international and foreign organizations, foreign citizens or registered non-governmental organizations that are financed from abroad. The NGOs that receive money from abroad will be registered in this Register as “agents of foreign influence”.
