kontakt@dejanlucka.com

Oznaka: Ustav

Dejan Lučka | O društvenim i pravnim temama

Kako se stice drzavljanstvo

Kako se stiče državljanstvo?

U Bosni i Hercegovini postoji sistem složenog unutrašnjeg državljanstva određen Ustavom BiH. Tako postoji državljanstvo BiH i entitetsko državljanstvo, odnosno državljanstvo Republike Srpske i državljanstvo Federacije Bosne i Hercegovine. U spoljnim odnosima prema drugim državama prihvaćen je princip prioriteta državljanstva BiH.

Pristup Sluzbenom glasniku treba da bude slobodan

Приступ Службеном гласнику треба да буде слободан и бесплатан за све грађане!

Како огроман број грађана нема новца да плати претплату на електронско издање „Службеног гласника Републике Српске” потребно је да се архива „Службеног гласника”и сва будућа издања„Службеног гласника”у дијелу у коме се објављују прописи и други правни акти, учини бесплатно и слободно доступним свим грађанима у својој електронској верзији. Омогућавањем бесплатног приступа прописа путем електронског сервиса, грађани би се могли упознати са прописима, и у складу са тим поступати у свом свакодневном раду и животу према њима.

Kako (ukratko) teče postupak za donošenje zakona u Republici Srpskoj

Kako (ukratko) teče postupak za donošenje zakona u Republici Srpskoj

Donošenje zakona je složen proces koji u sebi obuhvata više faza koje je potrebno proći, od početne faze nacrta u proceduri donošenja zakona, do njegovog prijedloga, izglasavanja i proglašenja. U Republici Srpskoj zakone donosi Narodna skupština Republike Srpske, koja je jednodomo zakonodonosilačko tijelo. U procesu donošenja zakona bitno je i Vijeće naroda, koje je sui generis političko zakonodonosilačko tijelo, koje se bavi pitanjima vitalnih nacionalnih interesa konstitutivnih naroda.

Rađanje Jugoslavije i njenih 7 naziva

Rađanje Jugoslavije i njenih 7 naziva

Prije više od jednog stoljeća, dana 1. decembra 1918. godine jugoslovenska ideja se napokon ovaplotila kroz rađanje samostalne i nezavisne države. Prošle su 104 godine od stvaranja države u kojoj su ostvarene ideje velike Hrvatske, velike Srbije, velike Bosne i i velike Slovenije i u kojoj su skoro svi Bošnjaci, Srbi, Slovenci i Hrvati živjeli u jednoj državi.

Treba li nam kleveta kao krivično djelo

Treba li nam kleveta kao krivično djelo?

U javnosti se proteklih par sedmica gorljivo priča o tome da će se u Krivični zakonik Republike Srpske vratiti krivično djelo klevete. U skladu sa tim najavama postavlja se više pitanja. Da li nam je potrebna kleveta u Krivičnom zakoniku? Postoji li svrha njenog vraćanja pod krivičnopravno okrilje? Kakvi su međunarodni standardi slobode izražavanja u ovom pogledu? Pa da krenemo, i to prvo sa pregledom trenutnog položaja klevete u pravnom sistemu Republike Srpske.