kontakt@dejanlucka.com

Видовдан као историјска прекретница

Dejan Lučka | O društvenim i pravnim temama

Видовдан као историјска прекретница

Vidovdan kao prekretnica

Видовдан, односно 28. јун је вјероватно један од најзначајнијих датума (празника) везаних за историју нашег поднебља. Док у јавности постоји више становишта о самом поријеклу назива „Видовдан”, од оних старовјерних па до хришћанских, оно што је сигурно је да се истинито и са јаким доказима може тврдити да је овај празник колективно урезан у историјско сјећање и памћење српског народа.

Поред Битке на Косову пољу 1389. године (која је знана и као Косовски бој или Видовданска битка), која се често највише везује за овај дан, на данашњи датум се десило још много догађаја, директно везаних за преломне историјске тренутке за српски и све остале народе на јужнословенском дијелу Балкана.

Неки од тих догађаја су: Тајна конвенција из 1881. године, Атентат из 1914, Версајски мировни споразум из 1919, доношење Видовданског устава 1921, Резолуција Информбироа из 1948. и Пробој коридора 1992. године.

Тајна конвенција

Тајна конвенција из 1881. године представља документ о узајамном пријатељству, коју су потписале Кнежевина Србија и Аустроугарска монархија.

Кнежевина Србија се тим документом обавезала да неће закључивати уговоре са другим државама без претходног одобрења Аустроугарске мохархије, као и да ће спречавати агитацију која би била усмјерена против аустроугарске окупације Босне или Херцеговине. Заузврат, Аустроугарска је била спремна да одмах призна могући проглас Србије као краљевине и да се заложи код других сила да и оне признају тај проглас.

Кнез, а касније и краљ Милан Обреновић

Кнежевина Србија и кнез Милан Обреновић су овим документом напустили проруску и заузели проаустријску вањскополитичку оријентацију.

За овај заокрет, поред низа догађаја, одговоран је мирови уговор потписан у Сан Стефану, између Руског и Османлијског царства. Русија је у складу са властитим интересом, фаворизовала интересе бугарског испред интереса српског народа, што је дочекано на нож код српске интелигенције, политичара и власти.

Гаврило 1914.

Гаврило Принцип, припадник револуционарне организације „Млада Босна”, убио је 1914. године у Сарајеву аустроугарског надвојводу и престолонасљедника Франца Фердинанда. Овај догађај је послужио Аустроугарима као изговор за напад на Краљевину Србију и почетак Великог рата (Први свјетски рат, који се некада називао и Ратом за правду или Ратом за очување цивилизације).

Gavrilo Princip
Гаврило Принцип

Аустроугарска монархија је 1908. године анектирала Босну, Херцеговину, као и бањалучку Крајину, усљед чега је на силу покушала тај дио Балкана ставити под своје скуте и тиме осујетити стварање државе Јужних Словена или присаједињење Босне, Херцеговине и Крајине – Краљевини Србији.

У самом атентату и његовој припеми, поред Принципа, учествовало је више особа, као што су Мухамед Мехмедбашић, Васо Чубриловић, Недељко Чабриновић, Цвјетко Поповић, Данило Илић, Трифко Грабеж итд. Више њих је на потоњем суђењу добило смртну казну као нпр. Данило Илић, Вељко Чубриловић и Мишко Јовановић, док су Митар Керовић, Јаков Миловић и Неђо Керовић помиловани. Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић, пошто су били малољетни, добили су 20 година затвора.  

Захтјевима Аустроугарске, у вези са овим убиством, према мишљењу Аустроугара, Србија није на задовољавајући начин одговорила, те је ускоро послата телеграмска објава рата Краљевини Србији, у којој је на француском језику писало:

„Краљевском министру иностраних дјела у Нишу,

Краљевска Влада Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту која је датирана на 23. јул 1914, коју јој је предао аустроугарски посланик у Београду, због чега Царска и Краљевска Влада налази да је принуђена да се ослони на силу оружја ради очувања својих права и интереса. Од овог тренутка Аустроугарска се сматра у рату са Србијом.

Министар иностраних дјела Аустроугарске,

гроф Берхтолд.”

Сам Телеграм је стигао поштом, а поштар који је Николи Пашићу (предсједнику Министарског савјета Краљевине Србије) уручио ратну објаву касније је изјавио да му је Пашић одмах рекао: „Аустроугарска нам је објавила рат. Наша ствар је праведна, бог ће нам помоћи.”

Телеграм у коме се налази аустроугарска објава рата Краљевини Србији

Версајски мировни споразум

Версајски мировни споразум, након мјесеци преговора и уговарања, потписан је 1919. између Њемачке и савезника, односно сила побједница. Споразумом из Версаја формално је завршен Велики рат. Након Наполеонових ратова, ово је био највећи сукоб на европском тлу.

Версајски споразум

Из рата су изашле као побједнице Савезничке државе (Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Француска и Краљевина Србија са осталим савезницима), док су поражене Централне силе (Њемачка, Аустроугарска и Турска са својим ратним савезницима).

Као резултат рата и догађаја око њега нестала су четири царства: Аустроугарско, Руско, Њемачко и Османлијско. Рат је довео до огромног разарања и до десетине милиона убијених и рањених.

Версајским споразумом је Њемачка обавезана на плаћање репарација, враћање Алзаса и Лорене Француској, као и различита ограничења у погледу војске, уз остале постратне обавезе.

За мање од тридесет година, одредбе из Версаја ће однијети ратни вихор новог свјетског сукоба, са националсоцијалистима и њемачким Трећим Рајхом на челу.

Видовдански устав

Након страдања у Великом рату, године 1921. донијет је Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Краљевина СХС проглашена је уставном, парламентарном и насљедном монархијом са династијом Карађорђевић на челу. За службени језик је проглашен српско-хрватско-словеначки, а сви су грађани проглашени једнаким пред законом.

Уставотворна скупштина изгласала је Видовдански устав простом већином од 223 гласа, док је против гласало 35, а 158 посланика је било одсутно. Приликом расправе и самог усвајања Устава дошло је до великих трзавица између политичких странака у погледу питања државног уређења и облика владавине.

Дио из Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Уставне одредбе нису признавале никакво племство, титуле, нити преимућства по рођењу, а Устав је гарантовао личну слободу, слободу вјере, савјести и штампе, право удруживања, збора и договора, неповредивост тајности писама, те телеграфских и телефонских саопштења. Такође, Уставом је прописано да је уживање грађанских и политичких права независно од исповједања вјере. Забрањено је зеленаштво, укинути су феудални односи, а уставно су, даном ослобођења од туђинске власти, кметови постали, без одштете, власници државне земље, а наука и умјетност су проглашене „слободним” и уживале су уставну заштиту и потпору државе.

Према овом Уставу, законодоносилачку власт вршили су Краљ и Народна скупштина заједнички. Управну власт вршио је Краљ преко одговорних министара, а судску власт вршили су судови, у име Краља и на основу закона. Управа у Краљевини СХС се вршила по областима, окрузима, срезовима и општинама.

Видовдански устав није био дугог вијека. Трајао је до 6. јануара 1929. године и увођења личног режима краља Александра Карађорђевића.

Искључење из Информбироа

У Букурешту је 1948. године Комунистичка партија Југославије искључена из Информационог бироа комунистичких партија, познатијег као Информбиро. У пракси је то значило раскид односа и блокаду Југославије од стране земаља Источног блока.

Информациони биро је контатовао да водство Комунистичке партије Југославије спроводи „у основним питањима спољне и унутрашње политике неправилну линију која значи одступање од марксизма-лењинизма”, као и да „спроводи непријатељску политику према Совјетском Савезу”. Информбиро је додао да је „ЦК КПЈ искључио себе и Комунистичку партију Југославије из породице братских комунистичких партија, из јединственог комунистичког фронта и, према томе, из редова Информационог бироа”.

Почетак Резолуције Информбироа

Према ријечима Владимира Дедијера, Јосип Броз Тито је три сата шетао по својој соби, у тренутку када је добио Резолуцију, размишљајући о том документу и наредним корацима.

Након објављивања Резолуције састао се Пленум Централног комитета Комунистичке партије Југославије и 29. јуна 1948. године написао одговор на оптужбе. Пројект одговора написао је Милован Ђилас.

На састанку је закључено да се Резолуција Информбироа објави у цјелини са одговором Централног комитета Комунистичке партије Југославије. Резолуција и одговор Централног комитета публиковани су у „Борби”, 30. јуна 1948. године, у пола милиона примјерака. Након овог догађаја, Југославија и југословенска политика се окрећу Западу.

Коридор живота

Војна операција „Коридор 92” доживјела је свој врхунац 1992. године на подручју Посавине. Овом акцијом спојен је источни и западни дио Српске Републике Босне и Херцеговине (касније Републике Српске), а тиме је остварена и копнена веза Српске са Србијом, што је представљало у народу познати „коридор живота”.

Због ратних дејстава и офанзива, тадашња Република Српска Крајина и бањалучка Крајина, односно западни дио Републике Српске, нашли су се у комплетној изолацији. Због ситуације у којој су почеле да нестају основне потрепштине за живот и у којој су грађани због тога почели умирати, командант Првог крајишког корпуса Војске Српске Републике Босне и Херцеговине генерал Момир Талић издао је средином јуна 1992. потпуковнику Новици Симићу, тадашњем начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе један, наређење да се „пробије” коридор.

Пробој коридора

Момир Талић био је главни креатор операције „Коридор”, а акцију су заједно са њим планирали начелник Штаба Првог крајишког корпуса, генерал Бошко Келечевић, командант специјалне јединице Министарства Републике Српске Крајине, генерал Боривоје Ђукић и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде генерал Новица Симић.

Видовдан у будућности

Видовдан, односно 28. јун, кроз цјелокупну историју био је преломни датум и тренутак када су се рјешавале многе недоумице.

Због своје симболике и поруке, Видовдан може лако да буде датум када ће се и у будућности дешавати преломни догађаји и стварати историја. Кроз турбуленције свјетске политике и странпутице које је пред народ некада стављало само народно водство, а некада и страни фактор, 28. јун је остао упамћен као увијек судбоносан датум.

Биће занимљиво пратити даља дешавања која ће се догађати на овај дан, као и то да ли ће и у краљици Футури, Видовдан бити српски Рубикон.


Извори

(Дати према редосљеду у тексту)

The European Concert in the Eastern Question Collection of Treaties and Other Public Acts, [Oxford: 1885].

Момир Самарџић , „Политика Србије према Бугарској и Тајна конвенција 1881. године, Зборник Матице српске за историју, [Матица Српска, Нови Сад: 2005].

Владимир Ћоровић, Историја Срба, [Невен, Београд: 2017].

Телеграм у коме се налази аустроугарска објава рата Краљевини Србији.

М. Л., Пре 100 година потписан је Версајски мир, доступно на: http://www.balkanmagazin.net/istorija/cid170-213000/pre-100-godina-potpisan-je-versajski-mir

Радослав Гаћиновић, Младост за слободну Босну, доступно на: http://www.odbrana.mod.gov.rs/specijalni%20prilog/105/211%20Odbrana%20spec%20prilog%20105.pdf

Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Видовдански устав), од 28. јуна 1921. године.

Видовдански устав, доступно на:  http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/vidovdanski_ustav.html

Напад Информбироа и одговор ЦК КПЈ, доступно на: http://www.znaci.net/00001/138_76.pdf

Новица Симић, Коридор-92, [Борачка организација Републике Српске, Бања Лука: 2011].

Пробој „коридора живота”, доступно на: http://www.politika.rs/sr/clanak/432389/Proboj-koridora-zivota

Фотографије

Краљ Милан Обреновић, [сликар Стеван Тодоровић, Музеј Града Београда].

Гаврило Принцип, [непознат аутор].

Телеграм у коме се налази аустроугарска објава рата Краљевини Србији

Прва страница Версајског мировног споразума, Версајски мировни споразум.

Прва страница Устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Почетак Резолуције Информбироа, Резолуција Информбироа.

Пробој коридора, доступно на: http://www.politika.rs/scc/clanak/432389/Proboj-koridora-zivota

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *