Želite da se odreknete državljanstva BiH? Može, ali to će papreno da vas košta
Izjava koju sam dao za Dnevne novine Euro Blic
Članak je dostupan na sljedećem linku:
Želite da se odreknete državljanstva BiH? Može, ali to će papreno da vas košta
Da bi postali državljani Nemačke, Austrije, Slovenije ili neke druge zemlje, 73.478 građana se odreklo pasoša BiH, a državi su tu uslugu platili oko 40 miliona KM.
Za odricanje od državljanstva, ili kako to građani obično zovu za „ispis iz BiH“, plaća se administrativna taksa od neverovatnih 800 KM. Izuzetak su oni građani koji to traže da bi postali državljani neke od zemalja bivše Jugoslavije, jer je u tom slučaju taksa 200 KM.
U statistikama nadležnog Ministarstva civilnih poslova BiH nije jasno precizirano koliko je, od ukupno 73.478 građana, koji su se u poslednjih 20 godina odrekli državljanstva BiH, ispis tražilo po skupljoj, a koliko po jeftinijoj tarifi.
Može se pretpostaviti, da su, za izuzetkom Slovenije, retki oni koji su se odrekli državljanstva BiH radi sticanja nekog drugog ex yu državljanstva, pogotovo što BiH sa Srbijom i Hrvatskom ima sporazum o dvojnom državljanstvu.
Ako se postupak vodi putem diplomatsko konzularne mreže BiH u inostranstvu, dodatno se, uz osnovnu, plaća i konzularna taksa.
Kada se sabere, prema nezvaničnim procenama, na osnovu toga što ju je više od 73.000 građana zauvek napustilo i odreklo se njenog pasoša, BiH je zaradila oko 40 miliona maraka.
Priliku za zaradu u ovom poslu videli su i posrednici, mahom advokati. Oni, međutim, ne žele da javno govore o tarifama po kojima građanima pomažu da dobiju „razvod od domovine“.
Stručnjaci, međutim, ocenjuju da je postupak za odricanje od državljanstva toliko jednostavan i unificiran da na njemu ne bi trebalo da zarađuju ni posrednici ni država.
Dejan Lučka, direktor Banjalučkog centra za ljudska prava, tvrdi da je taksa od 800 KM „samo još jedan u nizu primera, koji svedoče da država na svakom koraku traži šansu da, s leđa građana, nahrani svoju glomaznu adminstraciju“.
Interesantno je da se mnogo jeftinije dobije državljanstvo neke druge države, na primer Srbije, nego što se izgubi državljanstvo BiH. Paradoksalno je da za odricanje od državljanstva, što znači i gubljene određenih prava u vezi sa tim, treba platiti više nego za dobijanje prava koja se stiču državljanstvom druge države – kaže Lučka.
Petar Kunić, profesor upravnog prava na banjalučkom Pravnom fakultetu i bivši potpredsednik Vlade RS, ocenjuje da je trošak administracije u postupku odricanja od državljanstva minimalan i da taksa od 800 KM nije opravdana, ali da je posebno pitanje kude ide novac iz tih izvora.
Pitanje je da li se novac naplaćen od građana koji se odriču državljanstva doprinosi da život građana koji ostaju u BiH bude bolji – kaže Kunić.
U Ministarstvu civilnih poslova navode da se građani najčešće odriču državljanstva da bi postali državljani Nemačke, Austrije, Slovenije, Norveške, Danske ili Češke.
Dodaju da građani nisu dužni da obrazlažu zašto to čine, ali da u neformalnim razgovorma kao najčešće razloge navode pravo na posedovanje nekretnina, olakšano putovanje, te bolje uslove studiranja i sigurniji radnopravni status u novoj domovini.
Neslavni rekord u doba blagostanja
Prvih posleratnih godina, od 1996. do 1999, samo 22 građana odreklo se državljanstva BiH. Rekordan broj ispisa zabeležen je 2003. godine, kada se državljanstva odreklo 9.070 građana.
U doba relativnog prosperiteta, od 2002. do kraja 2005, državljanstva BiH se odreklo skoro 30.000 građana. Nakon 2008. trend se stabilizovao, pa je godišnje ispis tražilo oko 3.500 građana, ali je prošle godine opet zabeležen rast, pa se 2016. državljanstva odreko 4.720 građana BiH.
Originalan članak:
Štampano izdanje
Internet izdanje
Naslovna fotografija: Visa Travel, [Autor: TukTukDesign, fotografija preuzeta sa: Pixabay]
